Translate

27 февраля 2019


We are sad to report of the death of Andy Anderson – best known for his drumming with The Cure from 1983 to 1984. Last week he revealed that he had terminal cancer and today (February 26), Post Punk is reporting that Anderson has died. He was 68.

Anderson joined The Cure in 1983 after original drummer Lol Tolhurst shifted to keyboards, having first worked with Robert Smith earlier in the year in The Glove, Smith’s side project with Siouxsie and the Banshees’ Steven Severin. He recorded on Cure albums Japanese Whispers, The Top, and 1984 live album Concert, as well as singles like “Love Cats” and “The Caterpillar.”
He also worked with a litany of notable artists, such as Iggy Pop, Peter Gabriel, Steve Hillage, and Midge Ure.

https://louderthanwar.com/andy-anderson-former-drummer-cure-rip/

26 февраля 2019

Seweryn Krajewski - Uciekaj Moje Serce (1982)

Эта грустная песня была очень популярна в советское время. Представляет собою традиционный польский романс, исполненный в виде рок-баллады. Подчёркиваю: Краевский - не какая-нибудь фуфлыжная звезда, это нормальный настоящий рокер, создававший истинные шедевры (из-за некоторой внешней схожести, но довольно плоско его прозвали "польским МакКартни", хотя кто бы в здравом уме поставил возле Краевского, за которым 250 лет песенной польской традиции, с эмбрионом английской "песенной культуры", возникшей в 50-е годы XX-го века?..). Данная композиция является титульной песней в пластинке с одноимённым названием, являющейся фонограммой для польского сериала "Jan Serce" (10 серий, 1981-1982 гг.).

И снова я думаю о том, а как звучало бы это, скажем, на французском, английском или, прости господи, немецком?.. Я думаю, что это было бы как минимум неуместно. Всё больше я склоняюсь к мысли о том, что первичны всё-таки слова, - вокабуляр, грамматика, мелос языка, - а не музыка; по крайней мере, это касается рок-музыкальной композиции. В камерной музыке, напротив, слова подгоняются под уже готовую музыку.

Забавно, кстати, впечатление о Краевском как о человеке: "Он немного похож на пришельца из космоса, у которого на грудной клетке спрятана кнопка, включающая силовое поле. Когда включено, близко не подойти. Но сказки о том, что это неприступный и нелюдимый человек - неправда...". - Правда-правда. Уберменш ещё как высокомерен, и даже не утруждается это скрывать. А зачем? Ему никто и ничего не может предъявить. По рангу не положено. Разрешено только благоговеть и подвякивать (тихохонько). Такие люди создают традицию, поскольку им это дано. Отсюда впечатление какой-то загадочности, обвинение в высокомерии (звучит постоянно), очень сложная, практически недоступная контактность. "Несвоевременными" называл таких людей Ницше. Отсюда же и выражение "авангард", то есть "опережающие (своё время)" - их идеи и новаторства, как правило, не воспринимаются в режиме реального времени. Всё это приходит позже. Скажем, Шопенгауэру потребовалось подождать всего-то пятьдесят лет, пока его соизволят признать. Не мудрено, что старик за это время несколько осатанел и привечал восторженных поклонников крепким словцом и крепкой же тростью по хребту...) Аж смешно.

22 февраля 2019

Премьера видео: Ştiu Nu Ştiu - Sibirien (2019)

Что ж, вот и обещанная ребятами презентация нового клипа - первого у группы. если не считать любительского ролика "Aegna Saar":


в котором мельком можно увидеть очаровательную вокалистку Билли Линдал. К сожалению, она оставила группу. Это так меня огорчило, - ведь я уже зачислил Ştiu Nu Ştiu в свои любимцы как одну из самых оригинальных групп сегодняшнего дня, - но так оно всегда и бывает...

Я всё же не выдержал и спросил Калле - басиста группы, который отвечает за контакты, - как же так? Почему же милашка ушла-то? И он сказал, что конфликта не было, а просто мирно разошлись. Более того, группу покинул ещё и гитарист, который этот проект и основал.

И да - стиль поменялся очень сильно, это как бы трудно не заметить.

Что можно сказать о работе? С самого начала шведская неформальная пресса окрестила группу циничными и нигилистичными ницшеанцами с очень нестандартными текстами и непонятным стилем, который трудно куда-то вписать.

Да, я совершенно согласен, определить стиль трудно. Есть немного от пост-гранджа, есть шугейзинг, а изумительный голос Билли Линдал вообще подходит для дрим-попа. Получилось нечто удивительное - я имею в виду дебютный альбом группы, вышедший в 2016 году.


Завидую тем, кто услышит это впервые... Я был под большим впечатлением. Заткнули за пояс всех )

Но Линдал ушла, ушёл и гитарист (у него свой проект, ужасно посредственный...), и теперь всё звучит иначе.


Однако стиль не определяется и сейчас!

В представлении клипа говорится: "De anser sig vara svåra att placera på en genrekarta, men har influenser från bland annat goth, postrock och svensk folkmusik. Trasigheten i Sibirien symboliserar en protest mot kraven på den moderna människan och styrkan i att inte skämmas för sina egenheter". -  Честно говоря, я не знаю, где там шведская фольк-музыка, но есть характерные черты атмосферного стоунера. Совершено идиотский стиль, честно говоря, но он в последнее время популярен, особенно в Нидерландах.

В общем, можно сказать паритетно, что "могло быть   хуже...". Кардинальный плюс: звучит уникально. Кардинальный минус: голос новой певицы вообще никакой...

Что будет дальше? Ну, вероятно в том же ключе. Группа очень молодая, вся дискография - один мини-альбом и один полноформатник. Песня "Сибирь" вышла просто как сингл, речи о новом альбоме пока не идёт.

Оценку поставлю такую: 8 из 10. но несколько из этих баллов - только в дань личного предубеждения.

Группа правда хорошая. С самого начала они не вписались вообще никуда. Шведские рецензии были сугубо восторженные.

Нормально, в общем.

Образец рок-композиции на исландском языке


*    *    *
Við skerum á
Augnaráð
Nú stingur í
Ofbirta
Nú bræða óf
Endalok
Svo flæðir inn
Dagsbirta
Nú teygir sig og togar
Og tognar út úr öllum ögnum
Í liðamótum brakar
Og brestur í Þau hrökkva úr stað
Rennur blóð í æðum
Í skinninu
Yðar á
Krækir klónum í
Og klórar í
Nú teygir sig og togar
Og tognar út úr öllum ögnum
Í liðamótum brakar
Og brestur í Þau hrökkva úr stað
Reisum boginn búkinn
Hryggjarsúluna réttum við
Rennur blóð í æðum
Ekki segja neinum frá
Ekki segja neinum frá
Ekki segja neinum frá
Ekki segja neinum frá
Ekki segja neinum frá
Ekki segja neinum frá
Nú teygir sig og togar
Og tognar út úr öllum ögnum
Í liðamótum brakar
Og brestur í Þau hrökkva úr stað
Reisum boginn búkinn
Hryggjarsúluna réttum við
Rennur blóð í æðum


Это не значит, что прям аж хорошо звучит (это одна из самых тошнотворных групп, какие я только слышал), но ведь ничем не хуже английского. Кроме того, размер языка диктует и размер композита. Это даёт дополнительное разнообразие музыкальным формам, поскольку на финском это звучит совсем иначе, чем на польском, а корейский язык создаёт песню совсем другую, чем шведский или датский. Иногда это вызывает трудности (скажем, быстрый польский речитатив ужасен, хотя элегии поистине прекрасны), зачастую кажется глупым (как ужасно глупо звучит всё на итальянском), иногда грубое звучание совершенно не соответствует лирическому контексту (например, немецкий звучит донельзя вульгарно даже в самом мягком исполнении, - "Что за бл...ский язык!", - восклицал последний наш классик Иван Бунин*). Но ведь даже в этом есть колорит, не так ли?..

Нечто невероятное просто, особенно если разбирать слова и упиваться построением фразы...

А вот, скажем, рок на чешском:

Звучит как будто с другой планеты...

Английский хорош в быстрых ритмах - именно поэтому английские музыканты все вышли из стрит-рока, который прост и быстр.


Подходит идеально, поскольку в английском слова состоят из одного, максимум двух слогов (три слога и более - это уже редкость). Скажем, типичная развёрнутая фраза звучит как "хау ду ю ду?", - то бишь "как вы поживаете?", - а в русском только одно слово "поживаете" больше, чем вся фраза на английском! Ясно дело, русский рок будет звучать совсем по-другому.

Или, скажем, переведите это

к примеру, на венгерский, и я посмотрю, как вам удастся впихнуть талмуд текстовки в эту песенку.

Всё хорошо для чего-то определённого. Скажем, английский крайне глупо звучит в эпических построениях, уж очень его эти вяканья убоги. Скажем, Sabaton я не могу слушать без хохота. Это самая смешная группа, как по-мне. Ницше ж на английском звучит как уморительно смешной анекдот; смешнее только Лавкрафт на украинском.

Но проблема всех громоздких языков, то есть всех славянских, балтийских, германских и скандинавских, а также угрофинских (финский, эстонский и венгерский), точно такая же: невозможно создать произвольную композицию, грамматика языка диктует размер. А эти языки лучше всего звучат в эпическом и размеренном ключе, а также в размере романса, то бишь Античной элегии или рок-баллады. Баллады ж на английском звучат пипец как идиотски, а кантри это вообще музыка клинических олигофренов. Это поистине ужасно.

Так, в общем-то. Исландский язык - самый сложный язык в Европе из числа европейских (самый сложный вообще - венгерский из группы угрофинских). Понятно, у него есть свой мелос и своя логика построения музыкальной фразы.

__________
* см. дневн. запись от 3. VI. 42.: http://bunin-lit.ru/bunin/bio/dnevniki-bunina-19.htm

Раскосый ангел по имени Бьёрк

Бьёрк является почти единственной звездой, которую любят и ценят авангардисты, всегда пренебрежительно относившиеся к популярной и коммерческой музыке, конвейерным образом выпускающей своих бездарных столичных пустышек. Однако во всяком правиле бывают исключения, и Бьёрк является именно таким случаем. При этом всё равно остаётся неясным, почему вдруг она стала популярной, работая в весьма экзотических жанрах. Стилистически это электронный норвежский минимализм, хотя певица родилась в Исландии и первоначально пела на исландском. Затем, понятно, перебралась в Англию, где исполняла уже сугубо англоязычные песни. С выходом гениальных альбомов "Debut" (1993) и "Post" (1995) немедленно пришла мировая слава; кроме того, Бьёрк оказалась ещё и неплохой актрисой.

Удивительное очарование этих песен, их тёмная сакраментальность буквально ошеломляла всякого, кому посчастливилось услышать эти песни впервые...


К Бьёрк я отношусь почти с интимной нежностью, ведь под эти песни я впервые занимался любовью с девушкой, которую любил и которая любила меня. У нас были очень романтические отношения, мы каждый день писали друг другу стихи, всё такое... Быдлорусам не понять. (Я вообще сомневаюсь, что скреподуховные читают стишки хоть иногда; про написание даже и речи не идёт). Бьёрк была с нами как бы третьей, вроде как ангел-хранитель. Понятно, что "романтические отношения" бывают только в первый раз, да и то длятся недолго, ибо чёрное колдовство эпохи Апопа не терпит Античных проявлений, кои случайны и быстропреходящи.

Да, Бьёрк обворожила всех (я даже затрудняюсь сказать, кого я в самом деле любил-то, свою подружку или её...)), и это было светлое волшебство, какое-то живое чудо, которое позволяло хотя бы на время скрыться от всего этого ада грубой и плоской реальности. При этом каких-то дополнительных средств не требовалось, эмоции перехлёстывали и так. Постоянный мандраж на грани нервного срыва, совершенное безумное время...

Пр этом назвать Бьёрк красавицей или принцессой юношеских мечтаний так же трудно, как назвать красавцем Клауса Кински, хотя женщины были от него совершенно без ума. Тут что-то другое, некие иные категории, когда вопрос красоты в его понимании как симметрии и гармонии перестаёт иметь значение. Голос Бьёрк также довольно специфичен из-за хронической астмы, - хриплый и несколько "наждачный", он работает в ином диапазоне, чем просто хорошо поставленный голос без каких-либо огрехов. Бьёрк, несомненно, самородок, чьё развитие не было повреждено нормами академизма. Она, как и норвежка Кари Руеслатен, просто любила петь и пела так, как ей нравится.

Вот записи 1986-го года - задолго до того, как вышли первые сольные работы Бьёрк. Даже несмотря на навязываемую группой предустановленную стилистику (совершено ущербную), Бьёрк всё равно поёт так, как нравится ей, а не как это нужно в рамках стиля.


Этот музыкальный мусор можно с трудом слушать только благодаря Бьёрк. У меня лично вызывает большое желание телепортироваться туда и отвесить наотмашь смачный звонкий подзатыльник ударнику, чтоб играл нормально. Остальных просто разогнать, взять гитару, набрать нормальные аккорды и пригласить милашку: "Спой, птичка..." )

Ясно дело, для Бьёрк это тупое занудство было пустой тратой времени, однако это требовалось для получения первичных навыков рок-музыканта. В последующем Бьёрк будет записывать песни сама с помощью синтезатора. Ничего особенного нового в этом не было, - электронный минимализм, как я уже сказал, является традиционным для Норвегии и Исландии, - но Бьёрк произвела революцию тем, что вывела скандинавский авангард на мировой уровень, что для публики было откровением и шоком.


Мягкий бит, зацикленная басовая партия, пре-трип-хоповые миксы, - вот и вся технология. Ключевой же фигурой оказывается голос, создающий мелодический рисунок, завершённый композит, впечатление от которого остаётся надолго. Уже после того, как песня заканчивается, ещё долго сидишь и размышляешь о том, что это было?..


Всего лишь два аккорда и столь ошеломительный результат...


Это уже в рамках трип-хопа с некоторыми признаками коммерческого звучания.

Дальнейшие работы были выдержаны в чисто коммерческом ключе, поэтому игнорируются ценителями. Само собой, Бьёрк нигде не подписывалась кровью в том, что будет "ковать метал" или что-либо в таком духе, она и так выполнила свою миссию, выведя скандинавский электронный стиль на мировой уровень. Мало кто понимает, насколько довлеет над творцом вся корпоративная рать в лице менеджеров, продюсеров и тому подобных вурдалаков, которых заботит только лишь прибыль. Талант, попавший в их лапы, закабаляется посредством контрактов и ему полунавязчиво указывают, как и что он должен играть. Контракт подписывается не на время, а на количество альбомов, поэтому творец вынужден штамповать волей-неволей поделки, просто чтобы отделаться. Ни о какой самостоятельности и речи не идёт. Понятно, много трагических и поломанных судеб. Творческие люди, как правило, слабы и беззащитны, к тому же рано истощаются, ибо не очень они трудовое быдло с "мелкого арбата". Выпустить хотя бы один альбом из творений по велению сердца - уже огромное достижение, а Бьёрк записала два таких альбома.

Истощение ж на личике её было трудно не заметить уже тогда. Усталость и депрессия усугубляют самочувствие, и где-то годам к сорока многие уже прекращают. В случае Бьёрк открылась вторая возможность - в ней трудно не заметить также и артистизм (скажем, у Нины Хаген или Милен Фармер он отсутствует начисто). - Бьёрк стала бы известной в любом случае, благодаря съёмкам в кино, правда удручающе низкого качества (Триер тот ещё дегенерат). Многое бы я отдал за то, чтобы поработать с такой актрисой...

Н-да, талант - он либо есть, либо его нет. Такова мораль, сэр...

PS

Последнее, что я мог бы сказать, касаемо Бьёрк. Чисто технически меня интересует вот какой момент - насколько вообще уместна англоязычность песен Бьёрк? Ведь норвежский авангард прекрасно звучит и по-норвежски. Почему у Бьёрк нет песен в этом ключе на исландском? Для меня это непонятно. Вероятно, также требование контрактов. Отстойное время...

21 февраля 2019

Написал новый рассказ

Рабочее название - "И солнце скрылось навсегда...". Вероятно, опубликую под разными названиями, ибо никак не могу сообразить, как же его назвать...

Когда мир был наивен и чист, а люди юны и прекрасны, в чудесном граде Онгорок жил поэт по имени Ринтак. Все восхищались его умом и красотой, а более всего поражал всех его дивный голос. И люди, и звери, и стихии - все любили слушать его дивные песни, когда он перебирал струны лиры и повествовал о неведомых краях, в которых живут одни лишь боги. И все, кто слышал это, всем сердцем устремлялись туда, в чудесную обитель. И не нужно им было ни славы, ни злата, а только лишь обитель святая духа, где вечная юность и вечное мгновение...

Затем пришла беда - жестокий рок обрушился на город. Небо застило тучами и на многие года скрылось солнце с небосвода. Многие погибли, многие в ужасе бежали, а затем исчезли бесследно неведомых краях.

Покинул свою родину и Ринтак. С собою он взял лишь свою лиру, ведь все и всюду любят слушать дивные истории о чудесных землях, где живут милосердные боги, которые тоже некогда были людьми, пока не открыли для себя вечную песнь любви.

Шёл Ринтак по неведомым тропам, шёл долго. Но всюду был лишь мрак и опустошенные земли. В пустых домах он находил себе приют и пел свои песни только для себя. 

Чёрный пепел под ногами наводил на грустные песни и тон историй стал меланхоличным. Ринтак с тоскою вспоминал о своём родном городе и о родной земле, ныне покрытой пеплом, как и все земли вокруг. Порой одинокие чёрные птицы безмолвно слушали эти грустные напевы, и от этого становилось особенно жутко...

Через долгое время Ринтак набрёл на мрачные строенья, которые также когда-то были большим городом, и здесь ещё теплилась жизнь.

"Это Фунгиндор", - сказали Ринтаку. - "Бери кирку и иди в строй".

"Это совершено излишне", - ответствовал Ринтак и стал им петь.

Мрачно и угрюмо взирали на него. А вид его и впрямь был дик и странен. От чёрного пепла он сам весь стал чёрным, лишь глаза искрились чудесным светом неземным. 

"Хватит болтать", - сказали ему. - "Иди работай. Это сделает тебя счастливым и свободным".

"Я так не думаю", - ответил им Ринтак, всем видом своим выражая достоинство.

"Ну тогда пошёл прочь, никчёмный".

Ринтак вздохнул и побрёл вон из этого города. Что ж стало с людьми, что не слушают они и не внемлят? Зачем же живут они без песен и мечтаний? Зачнем вообще нужна работа? Разве жизнь дана не для песен о вечно юной красоте?..

И увязался за ним следом юнец по имени Конкоро, который сказал, что понимает эти песни и будет тоже петь. Тогда Ринтак раскрыл ему секрет мелодий и гармоний, и научил, как из сердца должна литься песнь, прекрасная и вечная...

Так шли они по чёрным землям и иногда встречали города. Но все они были мрачны, а люди в них угрюмы и недобры.

"Ты не ходи здесь", - сказали Ринтаку. - "От твоей чуши никакого проку".

Ринтак не удивлялся таким словам и не пытался ничего уже петь, а просто молча уходил прочь.

"Прости, мой дорогой друг", - сказал ему однажды Конкоро. - "Я больше не могу ходить с тобой по чёрным этим землям. Я буду работать и не забивать себе голову пустыми мечтами".

Но Ринтак даже не замедлил шаг свой и не оглянулся. Он так и шёл по чёрному пеплу чужих земель.

И долго смотрел ему вслед Ринтак, будто свет живой навеки покидал этот мир...


-----------------

Естественно, это парафраз лавкрафтовского "Иранона" и является аллегорией смерти Антики и наступления эпохи мракобесия и зла во всех его уродливых проявлениях (догматизм, власть престарелых с их рабством, культ наживы и идиотизм труда). У Лавкрафта Иранон - то ли сам Дионис, то ли служитель культа Диониса; об этом говорит венок из виноградных лоз в белокурых волосах поэта. Он бродит среди клятых... э-э, дурачков и пытается взывать безуспешно, а затем теряется где-то в болотах. Лавкрафт вопрошает: "Да был ли такой бог (такое время) вообще?..", настолько невероятной кажется эпоха юности и добра с точки зрения современности. В моей истории смыслы немного иные. Что-то происходит - это отсылка к извержению вулкана Санторин в Эгейском море, в результате чего гибнет древняя Античная культура. Мой герой покрывается пеплом и становится вроде как чёрным - это моя оригинальная идея о том, будто бы Антика перешла по наследству вовсе не кровожадным и глупым европейцам, а чёрным народам Африки. Мой герой исчезает где-то там в чёрных пустынях (то есть в Нубии) и уходит дальше в Африку, где не гибнет, а получает новое рождение.

Конечно же, история в-общем-то мрачноватая, но у Лавкрафта Антика гибнет, а у меня - нет. Наследниками Античности оказываются чёрные народы Африки, о чём говорят все мои инстинкты.

(Чистое Античное волшебство!)

А вот с так называемой "культурой европы" происходит что-то страшное. Оттуда же, из Средиземноморья. распространяется страшная тёмная пустыня мракобесия и ада. Античное вдохновение сменяется истеричным инфернальным фанатизмом - все эти ваши гитлеры, сталины, инквизиции, крестовые походы, серийные убийцы, кровавые войнушки, напалм и концлагеря - это лишь следствие ада, наступившего на вашей стрёмной земле. К сожалению, эта мерзость немало навредила и Африке, но не смертельно. Тогда как вы агонизируете. Смотреть на это почти страшно...

В общем, тут со мной Лавкрафт не согласился бы категорически...)))

-----------------

PS Через неделю исполнится юбилей со дня написания "Иранона" (28. фев. 1921)

Странный ажиотаж с стихом "Снег"

Недавно заметил странную вещь - по какой-то неведомой причине очень удачное - действительно так - стихотворение "Снег" вдруг стало набирать большое число читающих и оценки. Да, стих неплохой, - это лучшее, что я написал за месяц, но странно, почему вдруг?Что, у рюске внезапно появилось чувство вкуса? Не смешите мои тапки, у быдла не может быть вкуса. Впрочем, судя по тем, кто ставил оценки, там нерусские фамилии. Это вполне достаточное для меня объяснение...

Что ж, скажу пару слов об этом станце. Раскрою, так сказать, тайны цеха.

Его первоначальное название - "Frozen" (то есть "Холод"). Почему? Ну, потому что стих был навеян меланхоличным мотивами изумительной просто композиции под названием "Frozen".


Я слушал её и слушал, и вот в какой-то миг появились слова... Я не стал насиловать свою музу - я слишком хорошо к ней отношусь, чтобы делать с ней что-нибудь будто с тупой анальной брюнеткой (моя муза белокура и ясноглаза, как Афродита) - и не стал рифмоплётствовать и что-там выдавливать, а просто записал всё так, как это себе представил, максимально тонко и эфемерно (что вообще нонсенс для примитивной быдло(поэзии" хамов этой страны), в которой все так удивлялись моей вежливости и безукоризненной корректности в выражениях и поведении; ну а что тут странного,у  меня же прусские корни). И вот что у меня получилось:
*    *    *
Снег коснётся твоих ресниц,
Ты забудешь имя своё,
Ты забудешь свои мечты,
Ты будешь вовеки прощён...

Снег закроет тебя
Пушистой белой пеленой,
И ветер тихо зачитает
Молитву: ты будешь спасён...

Ещё долго метель будет петь,
Танцевать над твоей головой.
Теперь ты чист и покой
Навеки застыл в глазах...

Я думаю, даже тупой быдлосрус не вякнет% "Слышь, рифмаплёт, а про чё этот стишок-та?". Это, быдлячок мацковский, называется вольный или белый стих, по тону - элегия, и выражает не слова, а мотивы, близкие музыкальным.

Однако место событий имеет значение, ибо это вовсе не рашка, о нет. Это - Антарктида...
790c83f3.jpg

И на картинке, с которой я публиковал этот стих, именно просторы Антарктики. Отчасти также стих имеет очень косвенное и далёкое отношение к одному из самых моих любимых фильмов - "Дневник полярной экспедиции". Вряд ли он известен рашкованам, но мне на это совершенно наплевать.

В общем, я так и опубликовал его как "Frozen". https://borealisthelema.livejournal.com/108397.html
Но на рашкинских "поэтических" (на самом деле крайне тошнотворных) сайтах стих появился сначала по первой строке "Снег коснётся твоих ресниц...": https://www.neizvestniy-geniy.ru/cat/literature/stihi/1993903.html
а затем просто как "Снег": http://resheto.ru/users/Grevvlad/art/130582

По какой-то причине стих стал популярен, причём сразу (в первые же дни после публикации). Спустя месяц это одна из самых читаемых моих работ. Есть, конечно, и другие, но мне почти любопытно, что могли примитивные и плоские пассажиры этой хамской страны вообще что-то там "увидеть" в этих строках. Ясно дело, они ничего не всосали, но какие-то инстинкты на животном уровне вроде как зацепились. Возможно, просто из-за банальной зимы на дворе.

Хотя эта история не о "российской зиме" с её счетами за газ в половину зарплаты, а вообще об Антарктиде - как раз максимально подальше от вас (как хорошо, где вас нет!)...

Волшебная глубина Trip-Hop'а

Едва ли это известно профанам, но в истории рок-музыки каждый стиль, каждое новаторство имеет совершенно определённый исток, конкретное имя. - Так Rolling Srones были первыми, кому пришло в голову подгрузить гитарный компрессор (в просторечии называемый "примочкой") так, чтобы он давал специфический эффект, который был назван fuzz, а звукорежиссёр ансамбля Sex Pistols Дейв Гудман изобрёл т.н. "стену звука", когда оный "фузз" был настолько густой, что в нём уже не было слышно отдельных нот, но зато плотность просто зашкаливала, - это стало отличительной меткой стиля Блэк-Метал в последующем; в свою очередь, S.O.D. впервые применили метод "стены звука" с помощью ударных - то, что затем получило название "бласт-бит", то есть "сплошной бит", - опять таки, непременный элемент стиля Блэк-Метал. Кстати, "Блэк Метал" получил такое название в честь одноимённой песни британского трио Venom, равно как дет-метал получил такое название не потому, что он "смертельный", а потому, что был личным изобретением Чака Шульдинера в рамках его проекта Death.

Стиль трип-хоп изобрели не массы и не многие, а один единственный человек по имени Tricky. Это один из самых таинственных и непонятных стилей, поскольку он совершенно не имеет отношения к хип-хопу, - точно так же, как dream-pop не имеет ни малейшего отношения к поп-музыке, это очень серьёзный и глубоко неформальный жанр, несмотря на некоторую локальную известность Cocteau Twins (проект создателя стиля Робина Гатри) где-то в масштабах Британии. Сам Трики всегда отбрыкивался от попыток возвести его в культ. Он пытался казаться обычным парнем, но волшебство его работ настолько феноменально, что мало кого убедил. Популярность проекта Трики была немало обусловлена также редкостно удачным голосом Мартины Топли-Бёрд, содружество с которой прервалось в 1998-м году. К этому времени Трики уже реализовал всё то, что получит название трип-хоп, - странный, чарующий стиль...


Как удивительно, что в этих простых нотах и в общем-то при использовании совершенного минимума аппаратуры, мог сложиться подобный изумительный стиль. Нужно ли говорить, что он вдохновил очень многих?..

Каждый привносил что-то своё - здесь уже был вопрос персонального психотипа и способов реализации таланта. Трип-хоп мог звучать депрессивно:


или экспансивно:


или трогательно лирично:

(Любопытно, что свой сольный альбом Кари отправилась записывать опять-таки в Бртанию, как будто там мёдом помазано для трип-хопа...))

Но всегда в рамках стиля наблюдается практически беспрецедентная глубина. - Подобно тому, как совсем непохожий, но столь же загадочный дрим-поп уносит куда-то ввысь. Ни один стиль не поднимает и не сублимирует так, как дрим-поп, и нет такого стиля, который сравнился бы с трип-хопом по меркам глубины. Это, повторю, крайне загадочный стиль, - куда как более загадочный, чем какая-нибудь Готика, которая уже изначально носила черты банальности и какой-то глупой педерастии.


Трип-хоп же банальным не может быть в принципе, он всегда сакраментален. Естественно, это касается в первую очередь работ Трики.

Уникальность стиля подтверждается также и тем, что он не дал никаких миксов и никуда не влился. (Опять же, как и дримпоп!). Очень условно - и притом весьма спорно - можно увидеть некоторые черты, которые можно расценить как post-trip-hop:


Наконец, на самых дальних рубежах можно говорить только о субъективном впечатлении о каком-то изначалии:


Но я бы не стал на этом настаивать - тут едва ли речь идёт о "развитии стиля", ибо он изначально был совершенен и закончен, в каждой своей ноте.

Трип-хоп был коммерчески успешен - это правда. Но он никогда не был фактурой поп-музыки (равно как и низового хип-хопа). Что-то глубокое и сакраментальное нёс этот молчаливый стиль, - что-то слишком тонкое, что можно было бы сболтнуть в словах.

16 февраля 2019

The Crimes of Bela Kiss

BY Marilyn Bardsley and Denise Noe

The Tinsmith Cometh

Sketch of Bela Kiss
Sketch of Bela Kiss
In Hungary in the early 1900s, young Bela Kiss moved into a house at 9 Kossuth Street that he rented on the outskirts of Cinkota, a quiet little town just of outside of Budapest.
Kiss was a rather handsome man with blond hair and remarkable, vibrant blue eyes.  He earned his living as a tinsmith and was 37-years-old when he was called into the armed services in 1914.
Not only had Kiss taught himself his trade as a tinsmith, but he was a voracious reader and was highly conversant on art, literature and history. With no formal schooling at all, he was able to discuss virtually any subject with the most intelligent and educated of the town's people.
He struck his fellow villagers as an amiable and  hard-working fellow with a penchant for throwing parties at a local hotel. He was known as a generous person. Everybody liked Bela Kiss and he was considered by the women of the town to be its most eligible bachelor.
Not particularly eager to marry quickly, Kiss hired an elderly woman, Mrs. John Jakubec, as a housekeeper to perform the domestic duties that a wife would normally do.
Cinkota had a limited choice of female companions, so Kiss kept an apartment in Budapest and took out advertisements in newspapers there. Women began corresponding with Kiss. 
Town gossips noted that over the years a steady stream of lovelies from Budapest spent short periods of time at Kiss's home in Cinkota, but no one in the town, not even Mrs. Jakubec, was introduced to these young women who came and went so quickly.

Reservoir of Rage

Dr. Charles Nagy, Detective Chief of the Budapest Police, received an alarming call in July of 1916 from a landlord in Cinkota who believed that he had discovered the evidence of a murder on his property.
The landlord explained that a soldier named Bela Kiss had rented the house he owned on Kossuth Street, but had let the lease lapse and was rumored to be a prisoner of war or possibly even killed in battle. The landlord had gone to the house to see what repairs were needed before he put the house up for rent again.
Outside the house, he found several large metal drums. When he punctured one of the drums, a nauseating smell overwhelmed him. The chemist next door told him that it was the unmistakable smell of human decomposition. The landlord begged Dr. Nagy to urgently investigate. He could not rent out the house again until this matter was resolved.
Bela Kiss's home (left)
Bela Kiss's home (left)
Nagy grabbed two of his best detectives and sped to the quiet little town of Cinkota. When they reached the house on Kossuth Street, the landlord rushed to greet them. However, the aged Mrs. Jakubec, who had promised to safeguard the belongings of her employer, was furious and shouted at the policemen to leave her master's property alone.
Nagy had one of the metal drums opened and confirmed the landlord's worst suspicions. Inside was a sack and the preserved body of a young woman with a full head of long dark-brown hair. Also inside the metal drum was the rope with which she had been strangled. The wood alcohol in the drum was the preservative.

Metal Drums

Drums used to store bodies
Drums used to store bodies
Upon questioning, Mrs. Jakubec said that she had been perplexed by the big metal canisters that Bela Kiss had brought to his house before the war. People had begun to talk. He could be storing illegal liquor in them, some had speculated. The Cinkota constable had gone to have a chat with Kiss on the subject of the metal drums. Calmly Kiss had reassured the constable that he was not keeping any illicit liquor. War was on its way, he said, so he was stocking up on gasoline.
Woodshed, interior where two bodies were found
Woodshed, interior where two bodies
were found
When the detectives examined the other six metal drums, they found that each contained the body of a naked young woman. All of the victims had been strangled.
After the detectives arranged for a mortician to collect the victims found in the metal drums, they began a search of Kiss's home and the grounds around it, finding even more bodies that had been buried. Each victim, even those that had been buried, had been preserved in alcohol. The bodies were still recognizable and could be easily identified if they had some names with which to work.

The Secret Room

Det. Chief Charles Nagy
Det. Chief Charles
Nagy
Faced with the biggest case of his career, Det. Chief Charles Nagy took some immediate steps. First, he notified the military that Bela Kiss, if he were still on the front, was to be arrested immediately. Within an hour, the orders for the manhunt had reached the army. Next, he detained and interrogated the terrified housekeeper. Then, concerned that Kiss might have had an accomplice, he notified postal and telegraph authorities in the surrounding area that they were to hold up any messages destined for Bela Kiss. News of the gruesome discovery was spreading rapidly throughout Cinkota and would soon hit the newspapers in Budapest. Nagy wanted to be sure that any accomplice could not get a warning to Kiss.
Several facts made the investigation even harder than normal. Thousands of Hungarian soldiers were imprisoned and the army was scattered and disorganized. Worse, the names Bela and Kiss were extremely common Hungarian names. It was likely that there were many, many men in the army named Bela Kiss.
Inside one of the drums, as seen from above, victim's face covered
Inside one of the drums, as seen from
above, victim's face covered
Finally, Dr. Nagy focused on the identity of the victims. The clues from the metal containers were very sparse. Nagy was able to locate the embroidered initials K.V. on one piece of clothing and what he thought was a faint M.T. on a handkerchief.
Inside the house that Mrs. Jakubec had kept immaculate for two years, he found her sitting in the kitchen almost paralyzed with fear. "Please, sir," she begged him, "I know nothing of this terrible thing. I knew Bela Kiss only as a man who was kind to me and paid me well."
She showed Nagy and his detectives Bela Kiss's bedroom which they thoroughly searched but found nothing of relevance to the investigation. Nagy noticed another door that was locked.
"That is the secret room of Bela Kiss," she told Dr. Nagy. "He told me never to enter it and never to let anyone in."
Mrs. Jakubec reached in her apron and pulled out an old-fashioned key to open the locked door. Nagy noticed immediately that the room was lined with bookcases filled with books. The only furniture was a large desk and desk chair.
Inside the desk, Dr. Nagy found a huge volume of correspondence between Kiss and various women. He also found an album with photographs of more than a hundred ladies.
Hen-house in which a body was found
Hen-house in which a body was found
At this point, Dr. Nagy began to worry that the victims might number more than the victims they had already uncovered.
Then Dr. Nagy went back to the hundreds of letters, most of which were filed in some 74 packets so that mail from the same woman was kept together. These women wrote to him after seeing his ad in the newspapers. All wanted marriage. Later it was revealed that Kiss had received 174 marriage proposals. To 74 of these women, he offered marriage and kept up his correspondence with them.
Something else became quite clear as he read the many letters. Bela Kiss was defrauding these women of their savings, in many cases their entire financial resources. Some of the letters went back as far as 1903.
Nagy took a break in his reading to examine the many books in the room. He was amazed to see how many related to poisons and methods of strangulation.
Nagy wondered how it was possible that Kiss could correspond with so many women and bring many of them to his home with nobody becoming suspicious about his intentions.
Surely someone had an inkling of what was going on.

An Amiable Young Man

Dr. Nagy began with Mrs. Jakubec. He stared at her as she sat in the kitchen. Then suddenly she screamed at him. "I'm just a simple old woman! Don't send me to prison!"
When Nagy calmed her down, she told him that she had looked after Bela Kiss since 1900 when he came to Cinkota. "He was such a good-looking boy of 23. We were so fond of him. He was kind to everyone; he wouldn't hurt a living thing. Once a dog had broken its leg, he made splints and nursed the animal to recovery. I am sure it is a mistake — he did not kill those women! Someone else did it!"
She admitted seeing lots of different women who came to visit Bela Kiss over the years, but she claimed that she did not know their names. "I scarcely ever said a word to them. I was only a servant and spent the nights in my own home. What Bela Kiss did with these ladies was none of my business. They were all city ladies, not peasants like me. They would come for a day or two and then go away."
The more Nagy pressed her for details, the more hysterical she became. "I am innocent!" she screamed at him.
Nagy pulled out a document from his pocket that he had found in Bela Kiss's desk. "Do you see this?" He showed her Kiss's will. "He leaves you a very substantial sum of money."
"I knew nothing of it," she insisted and began to cry.
Nagy and his colleagues questioned all of Kiss's neighbors and everybody in the town who knew him. Everybody liked Bela Kiss and didn't think it was particularly unusual for a handsome, amiable bachelor to entertain a number of women. The married men of the town envied him.
The Monster of Cinkota
Nagy contacted the police departments in every place that he found a woman who had corresponded with Bela Kiss. Eventually, he felt certain that he understood the technique that Kiss used to safely snare his victims. As Nagy had guessed, Kiss did not write any incriminating letters to his victims. Rather, he placed carefully worded advertisements in newspaper matrimonial columns, always requiring information about the woman's financial resources.

When a letter arrived from a not-too-distant woman, Kiss would visit the prospective victim and lavish money and attention on her. At that same time, he would inquire about her relatives. He only concentrated on women who did not have close relatives nearby and who would not be immediately missed if they disappeared.

Most of the letters that Kiss received after he had initiated a relationship indicated that the woman had sent him money, sometimes everything she had. If he thought there was any chance that she would contact the police, he immediately arranged to eliminate her.

Eventually, Dr. Nagy traced the K.V. initials he had found on a victim's clothing to Madame Katherine Varga, a good-looking, young Budapest widow with considerable means. She had a very profitable dressmaking business, which she sold when she went to be with her prospective husband, Bela Kiss, in Cinkota.

When Katherine Varga disappeared, she had no relatives who would miss her.

Then there was another breakthrough. Nagy had located in Kiss's house some clothing with the name Julianne Paschak stitched in it. One of Nagy's detectives had gone through old court records and found that two women, Julianne Paschak and Elizabeth Komeromi had each sued Bela Kiss for taking their money on the promise of marriage. The suits lapsed when neither woman appeared in court and could not be found.

By that time, Nagy had enough evidence to prove that Kiss had murdered 30 women, but there was still only one woman of the seven victims in the metal containers that had been identified.

Then one day, two women came to visit Dr. Nagy: Mrs. Stephen Toth and her daughter-in-law. Mrs. Toth told the detective about her daughter Margaret, who had gone to Budapest to work. On one of her visits, Margaret introduced her mother to Bela Kiss who persuaded the mother to give him some money on the promise that he would marry Margaret. But afterwards, Margaret accused Kiss of reneging on his promise. When Mrs. Toth went to Cinkota to confront Kiss, he claimed that he just wanted to delay the marriage and that Margaret had become angry and left for America.

Eventually, Dr. Nagy pieced together what had happened. In 1906, when Margaret Toth came to visit Bela Kiss at his home, he forced her to write a letter to her mother claiming that she could not bear the shame of rejection by Bela Kiss and that she was going to look for a new love in America. After she had written the letter, Kiss strangled her, hid her body in the metal container and mailed the letter to her mother.

War Casualty?

On October 4, 1916, Dr. Nagy received a message from a Serbian hospital claiming that a solider named Bela Kiss died of typhoid in 1915. It was followed by another message that said that Kiss was alive and a patient at the hospital. Dr. Nagy traveled immediately to the hospital, which was then in Hungarian hands. 
"I think we have your man," the military commander told Dr. Nagy. Nagy was overcome with excitement. They did not reach the hospital until dark and when the reached the ward where Bela Kiss was recuperating, they were in for a shock. The man in Kiss's bed was dead, but it was not Bela Kiss.
French Foreign Legion
French Foreign Legion
Somehow, Kiss had been warned and had substituted the body of another soldier in his bed. 
Dr. Nagy made sure that all of Hungary knew that the Monster of Cinkota was still alive. Tips poured in from every part of the country. Then followed many sightings of Bela Kiss in disparate places around the world. Someone claimed to have seen the serial killer walking down a Budapest street in 1919.
Five years later, in 1920, a suspicious member of the French Foreign Legion went to a police station to report a fellow Legionnaire that he believed could be Kiss. The man, who gave his name as Hoffman, an alias that Kiss used, bragged about how good he was with a garrote. The police went to the unit to question Hoffman only to find that he had deserted without warning.
New York subway exit near Times Square
New York subway exit near Times
Square
A Hungarian soldier claimed that Bela Kiss was imprisoned in Romania for burglary. Another said he died of yellow fever in Turkey.
A New York City homicide detective named Henry Oswald felt certain he saw Bela Kiss walking out of the Times Square subway station in 1932. Oswald was nicknamed "Camera Eye" by other detectives for his extraordinary memory for faces, so many people gave credence to his report. The enormous crowd in Times Square prevented Oswald from pursuing the suspect. However, after the detective's report, some people became convinced that Kiss, who would have been in his late 60s at the time, was living in New York.
In 1936, gossip had it that Kiss was working as an apartment building janitor. The police went to the building to interview this janitor, but he had taken off and left no information behind.
As noted by David Everitt in Human Monsters, "Despite all this alleged globetrotting by Kiss, no other murders were ever attributed to him." Unfortunately, that does not necessarily mean that Bela Kiss stopped killing, only that, if he did, they were not traced to him.

A Monster's Mythology

Antonin Artaud
Antonin Artaud
Many of the facts about Bela Kiss will never be known. He has to a large extent passed into myth and, in some imaginations, has grown into a figure larger than life. A Swedish metal band is called Bela Kiss and another metal band called PUS recorded a songs about him.
The famous, enormously talented but deeply troubled French surrealist poet, actor, and playwright Antonin Artaud wrote a scenario for a silent movie inspired by Kiss. Never actually made into a film, it is called "Thirty-two" and appears in Volume 3 of Artaud's Collected Works. In "Thirty-two," the Kiss figure is a medical professor. A distressed young woman approaches him after attending one of his lectures. She pours out a tale of woe. She has foolishly become involved with a man who has left her. 
The professor appears sympathetic to the poor lady. He invites her to his home. She notices that he has 32 large canisters. She is understandably baffled, then frightened. She makes a quick getaway.
Later, the Great War breaks out and the instructor of medicine is called away to do his patriotic duty. People hear that the young professor has lost his life in that bloody conflict. They also remember that the deceased man was said to have hoarded paraffin in his home. Authorities go to his house to open the canisters. They pull the top off of one and discover a dead woman, strangled with a silken cord.
The old radio program "Unsolved Mysteries" (not to be confused with the contemporary television program of the same title) did a dramatization of the Kiss story. It was titled "Bela Kiss: Mystery Man of Europe." All the broadcasts began with the disclaimer, "Out of deference to persons who may still be living, character names in some of these true Unsolved Mysteries have been changed." However, at least in its rendition of the Bela Kiss case, much more than names were altered.
Jay Stephens wrote a lively comic book called The Land of Nod: Rockabye Book, which includes an evil character named Bela Kiss. A reviewer for The Comics Journal praised Stephens' work, writing, "If Hanna-Barbara dealt with existential angst and deconstructionalism, the end result would probably resemble The Land of Nod, the new comic from Jay Stephens."
The story of the comic is about a group of villains recruiting new members to their Jetcat Haters Society. Jetcat in the book is a superhero who is really a child named Melanie McCay. Like Clark Kent becoming Superman, she turns into Jetcat in order to fight evil. One of the new recruits to the Jetcat Haters Society is a fellow calling himself Bela Kiss. Stephens' cartoon Kiss looks little like the original. He is a pint-sized monster with a Frankenstein-like flathead wearing a Dracula-like cloak.
And so, Bela Kiss lives on in one incarnation after another. Fortunately, the artistic renderings, even the silly and tasteless ones, are preferable to the original Bela Kiss.

Bibliography

Artaud, Antonin, Collected Works, Vol. 3, Calder & Boyars, London, 1972. 
Everitt, David, Human Monsters, Contemporary Books, Chicago, IL, 1993. 
Newton, Michael, Still at Large, Loompanics Unlimited, Port Townsend, Washington, 1999. 
True Detective Mysteries, "The Seven Dead Ladies in Kossuth Street" by Hubert Dail.
Vintage Broadcasts, #8633, Unsolved Mysteries, "Mystery Man."